Stari običaji za trudnice danas izazivaju čuđenje! Buduća majka NIJE SMELA da kroči na OVO MESTO, a razlog je...

Jedan dirljiv tekst, koji je nedavno privukao veliku pažnju na društvenoj mreži Fejsbuk, podsetio nas je na to kako su naši preci negovali kult rađanja i štitili buduće majke od svakog zla.

- U staroj Srbiji trudnica je bila pod posebnom zaštitom i porodice, i zajednice, i samih nebeskih sila. Iako ljudi tada nisu poznavali modernu psihologiju, instinktivno su znali ono što nauka danas potvrđuje: da dete u uтроbi oseća sve što oseća i majka. Zbog toga je čitav društveni život bio uređen tako da se oko žene u drugom stanju stvori nevidljivi štit mira i blagostanja.

Govorilo se da trudna žena ne sme ni da pije, ni da laže, ni da se gnevi. Bila je pošteđena prisustva sahranama ili gledanja teških nesreća. Verovanje je išlo toliko daleko da bi trudnica, čak i kada bi davala milostinju, okretala lice i pokrivala se maramom, kako ne bi nenamerno "popila" tuđu muku očima i primila je u svoje srce. Iz istog razloga se nije rado išlo na velika okupljanja, vašare i praznike, jer se verovalo da tamo ima previše očiju i misli, te da bi nečija zavist mogla ureći i majku i dete.

Nasuprot tome, kućna veselja i slave bili su poželjni. Stari su govorili da kada se majka smeje, dete taj smeh pamti kao svoj prvi životni blagoslov. Ovi običaji imali su koren dublji i od samog hrišćanstva. Nekada se verovalo da devojka pod srcem nosi zaštitu starih božanstava, posebno Mokoše koja je štitila sve što je žensko i plodno. Zbog toga su trudnice zvali u voćnjake da uberu jabuku sa mladog stabla, verujući da će drvo nakon toga godinama obilno rađati. Čak su i žene koje nisu imale dece darivale trudnice hlebom, maramama i vunom, nadajući se da će im one preneti deo svoje plodnosti, jer se verovalo da "gde trudnica stane, tu blagodat stoji".

Unutar doma, trudnica je uživala status najpoštovanijeg gosta, a pravila ophođenja prema njoj bila su stroga. Na trpezi, najbolji komad hrane nije pripadao domaćinu kuće, već njoj. Muž nije smeo da joj uskrati nijednu želju, bilo da je reč o voćki ili nekoj sitnici, a grditi trudnicu smatralo se velikim beščašćem koje može navući zlo na čitavu kuću. Svađa pred njom bila je zabranjena, a teški i prljavi poslovi nisu dolazili u obzir. Trudnice nisu smele da podižu teret, čiste obore, niti da rade poslove koji zahtevaju saginjanje, kako ne bi "povlačile dete ni k zemlji ni k nebu". Takođe, strogo se pazilo da ne sede na kućnom pragu, jer se on smatrao mističnim mestom koje razdvaja svetove živih i mrtvih.

Odgovornost nije bila samo na ženama. Otac je imao dužnost da bira reči i da ne unosi nemir u kuću. Ako bi žena zaplakala ili se uplašila, verovalo se da se duša deteta prepala i da se mora odmah umiriti poklonom ili lepom rečju.

Ciklus zaštite završavao se jednim plemenitim običajem poznatim kao "dan oproštaja". Nekoliko meseci pre porođaja, rodbina bi dolazila da traži oprost za sve što je ikada ružno rečeno ili učinjeno, a i trudnica bi tražila oprost od njih. Verovalo se da neoproštena uvreda može otežati porođaj i "vezati" dete na granici svetova. I sam čin rođenja, kao i pol i ime deteta, čuvali su se kao najveća tajna sve dok novorođenče ne ojača, jer se smatralo da beba jednom nogom stoji u ovom, a drugom u onom svetu.

Tako je bilo u staroj Srbiji, gde je trudnica bila mnogo više od žene u drugom stanju – bila je hodajući blagoslov i nosilac svetlosti koja tek treba da se rodi - piše u tekstu koji je objavljen na Fejsubuku.

(Espreso/telegraf/Prenela PV)